Zdravo dragi ljudi , dugo sam
razmisljala kako da zapocnem pisanje danasnjeg teksta tj mog
iskustva.Razmisljajucu o svemu sto mi se desilo pomislim da sam sanjala ili sam
odlepila , ali s obzirom da nisam bila sama vec je bilo jos osoba pored mene
kada su se stvari desavale , onda sam sigurna da je sa mnom sve ok , sto bi
rekli klinci nisam flipnula .
Pre par dana bila sam na radionici “ Anđeli sa nama “ .Okupilo se drustvo
malo , ali odabrano .Nasa divna Snjezana koja nas je upoznavala sa postojanjem
andjela i vodila nas kroz meditacije , omogucila nam je jedno divno iskustvo.
Necu Vas gnjaviti o sitnim
detaljima svakog trenutka boravka , jer je radionica trajala 3 sata , ali cu
Vam opisati par vrloooo upecatljivih momenata koje sam imala kao licno
iskustvo.
Prvo smo imali meditaciju ,
gde smo se lepo opustile od stresa i jurnjave toga dana .Onda smo malo pricale
, pa smo imale meditaciju za upoznavanje
svog andjela .Dok je ona nas tako vodila u mislima , gde hodamo , kuda
idemo , ja sam u jednom trenutku dok smo isle preko neke livade krajickom oka
ili svesti ugledala malog andjelka bebirona obasjanog toplom zlatno-zutom svetloscu , koja se
prelivala u svim mogucim nijansama te boje .Ma daj Ruska , sada si definitivno
fijuk .Ali andjelcic je bio toliko sladak , nasmejan , veseo , skakutao je po
livadi , prevrtao se napred nazad i njegov veseli smeh je odjekivao kao million
zlatnih zvoncica .Idem ja tako i dalje , ali sve vreme krajickom oka posmatram
malenog i ne mogu da se ne smejem zajedno sa njim .Smejala bih se iz sveg srca
i glasa , ali me bilo sramota ostalih ucesnika , da ih ne poremetim u njihovoj
meditaciji .Od suzdrzanog smeha su poceli da me bole trbusni misici .Sada je trebalo
da udjemo u camac preko jezera , a moj
andjelak hoda po jezeru , kliza se i svo vreme cici od smeha . Ma ne mogu da
verujem , pa on igra breakdance , ha ha ha , ma on je neverovatan.Jao dragi
moji dok vam ovo pisem , ja se smejem od srca .
Sada treba da otvorim vrata i
upoznam svog andjela .Otvaram polako i imam sta da vidim , maleni andjelak
stoji sa rukama preko ociju i kada sam skroz otovorila vrata , on je sklonio
ruke i rekao BUUUUU . Aha ha ha , ma ljudi to je trebalo doziveti , a onda je
samo rekao da se zove Juka [ da li je tepao Luka ili se tako zove to ne znam –
ali sam saznala da mi mozemo imati vise andjela cuvara ].
Neverovatno , divno , prelepo
iskustvo .
Ali to nije kraj cudima , nakon meditacije , odjednom se osetio u prostoriji
hladan vazduh , kao da je odjednom dunula promaja ili neko na momenat ukljucio
klimu , ali nije ni jedno od ovoga , jer su prozori i vrata bili zatvoreni.
Kazu „ Ko u cuda veruje , taj cuda i stvara „ .Mojim cudima to vece nije
bilo kraja , ali o tome u sledecem postu .
P.S. Andjelak na ovoj slici je skoro isti kao moj andjeo cuvar
[ nakon dva dana sam sliku videla na fb uz neku objavu ].