Upoznajte nestaska Juku I deo

Zdravo dragi ljudi , dugo sam razmisljala kako da zapocnem pisanje danasnjeg teksta tj mog iskustva.Razmisljajucu o svemu sto mi se desilo pomislim da sam sanjala ili sam odlepila , ali s obzirom da nisam bila sama vec je bilo jos osoba pored mene kada su se stvari desavale , onda sam sigurna da je sa mnom sve ok , sto bi rekli klinci nisam flipnula .

Pre par dana bila sam  na radionici “ Anđeli sa nama “ .Okupilo se drustvo malo , ali odabrano .Nasa divna Snjezana koja nas je upoznavala sa postojanjem andjela i vodila nas kroz meditacije , omogucila nam je jedno divno iskustvo.

Necu Vas gnjaviti o sitnim detaljima svakog trenutka boravka , jer je radionica trajala 3 sata , ali cu Vam opisati par vrloooo upecatljivih momenata koje sam imala kao licno iskustvo.

Prvo smo imali meditaciju , gde smo se lepo opustile od stresa i jurnjave toga dana .Onda smo malo pricale , pa smo imale meditaciju za upoznavanje  svog andjela .Dok je ona nas tako vodila u mislima , gde hodamo , kuda idemo , ja sam u jednom trenutku dok smo isle preko neke livade krajickom oka ili svesti ugledala malog andjelka bebirona obasjanog  toplom zlatno-zutom svetloscu , koja se prelivala u svim mogucim nijansama te boje .Ma daj Ruska , sada si definitivno fijuk .Ali andjelcic je bio toliko sladak , nasmejan , veseo , skakutao je po livadi , prevrtao se napred nazad i njegov veseli smeh je odjekivao kao million zlatnih zvoncica .Idem ja tako i dalje , ali sve vreme krajickom oka posmatram malenog i ne mogu da se ne smejem zajedno sa njim .Smejala bih se iz sveg srca i glasa , ali me bilo sramota ostalih ucesnika , da ih ne poremetim u njihovoj meditaciji .Od suzdrzanog smeha su poceli da me bole trbusni misici .Sada je trebalo  da udjemo u camac preko jezera , a moj andjelak hoda po jezeru , kliza se i svo vreme cici od smeha . Ma ne mogu da verujem , pa on igra breakdance , ha ha ha , ma on je neverovatan.Jao dragi moji dok vam ovo pisem , ja se smejem od srca .

Sada treba da otvorim vrata i upoznam svog andjela .Otvaram polako i imam sta da vidim , maleni andjelak stoji sa rukama preko ociju i kada sam skroz otovorila vrata , on je sklonio ruke i rekao BUUUUU . Aha ha ha , ma ljudi to je trebalo doziveti , a onda je samo rekao da se zove Juka [ da li je tepao Luka ili se tako zove to ne znam – ali sam saznala da mi mozemo imati vise andjela cuvara ].

Neverovatno , divno , prelepo iskustvo .

Ali to nije kraj cudima , nakon meditacije , odjednom se osetio u prostoriji hladan vazduh , kao da je odjednom dunula promaja ili neko na momenat ukljucio klimu , ali nije ni jedno od ovoga , jer su prozori i vrata bili zatvoreni.

Kazu „ Ko u cuda veruje , taj cuda i stvara „ .Mojim cudima to vece nije bilo kraja , ali o tome u sledecem postu .

P.S. Andjelak na ovoj slici je skoro isti kao moj andjeo cuvar

[ nakon dva dana sam sliku videla na fb uz neku objavu ].